Dom Kulture Studentski grad

[Administrator]

Održana promocija nove knjige u izdanju DKSG „AKO TI JAVE: UMRO SAM – pesme o smrti za decu i mlade“

U četvrtak 6. septembra u prepunoj sali Kluba Magistrala DKSG predstavljena je nova knjiga u izdanju DKSG „AKO TI JAVE: UMRO SAM – pesme o smrti za decu i mlade“.

O knjizi je govorio priređivač knjige dr Vladimir Vukomanović Rastegorac.

Foto Dušica Stojanović

[Administrator]

Dom kulture „Studentski grad“
Tribinski program
Utorak, 13. novembar, 19.00, Klub Magistrala

KNJIGA I MLADI U 21. VEKU. ŠTA MLADI DANAS ČITAJU I ŠTA ĆE ČITATI U BUDUĆNOSTI?

Učesnici: prof. dr Miomir Petrović, književnik, dramaturg i univerzitetski profesor
i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač (izdavačka kuća
"Arhipelag")

 
Sva empirijska istraživanja u poslednjih trideset godina, podjednako u razvijenim
zemljama Evrope i SAD, kao i u tzv. društvima u tranziciji, poput Srbije na primer,
pokazuju dve tendencije. Najpre, gledanje televizijskih programa i korišćenje
interneta predstavljaju centralne sadržaje slobodnog vremena, naročito za populacije
mlađe od četrdeset godina. Zatim, čitanje knjiga svodi se u statističkoj ravni na
nekoliko procenata ukupnog slobodnog vremena u poređenju sa televizijom i
internetom.

Zato će neka od pitanja koja ćemo otvoriti biti: Knjiga i njene medijske alternative
u savremenosti. Kultura knjige i kultura slike. Da li mladi danas čitaju klasična
književna dela. Šta ih privlači u beletristici. Književnost u budućnosti - da li je
budućnost književnosti virtuelna?

[Administrator]

Supernaut besplatno u Domu kulture Studentski grad

 

U subotu 17. novembra sa početkom u 22h, alternativni rok grupa Supernaut održaće
besplatan koncert u Domu kulture "Studentski grad" (DKSG) na Novom Beogradu. Reč je
o memorijalnom koncertu za jednog od osnivača grupe Supernaut, Miodraga Stojanovića
Čezu, koji je preminuo ove godine. Čeza je bio i član značajnih novotalasnih sastava
Profili profili i Kazimirov kazneni korpus.

 

Najpre će u 20h biti projekcija jednočasovnog video-rada SuperStvarnost (1997) Sonje
Savić, za koji je Čeza komponovao muziku, a potom će o Čezinom radu govoriti Srđan
Đile Marković, Dragan Ambrozić, Dragoslav Radojković i Saša Radojević.

 

Na kraju večeri Supernaut će održati koncert u Čezinu čast.

 

Ulaz slobodan.

[Administrator]

Utorak, 13. novembar, 20.00, Velika sala

Beogradsko dramsko pozorište

Mate Matišić

NIČIJI SIN*

Igraju: Miodrag Krivokapić, Danica Ristovski, Vladan Milić, Vasa Vraneš/Todor Jovanović, Milena Predić, Aleksandar Alač, Lako Nikolić, Jovan Jelisavčić, Andrej Pipivić

Režija: Marko Misirača

 

Jedna građanska porodica je u svojoj kući, a jedan leš je u podrumu. Treba imati na umu tu dramsku situaciju, pre nego što se ode u političko tumačenje komada – zbog toga što je Matišićev komad, od površinskog političkog sloja, dosta univerzalnija i jezivija priča o sistemu porodičnih laži.

Glava jedne građanske porodice pokušava da sačuva svoj mali građanski mir, svoje dobre odnose sa susedima, svoj integritet akademika, dobrog supruga i oca, i da na tome izgradi političku karijeru. U tome mu pomaže supruga koja vlastitu tragediju i poziciju istinske žrtve, koju je godinama tajila, pretvara u osvetoljubivu volju za moć. Između njih je sin, ratni veteran u invalidskim kolicima, koga su do očaja i traume dovele upravo ljubav prema otadžbini i zapaljive reči očeva osnivača, i ljubav prema domovini i majci koja je ćutala i sanjala osvetu. U tu idilu dolazi nekadašnji dželat, dugogodišnji mučitelj porodice, koji, takođe, o sebi misli kao o žrtvi. I uskoro se u podrumu te ugledne građanske kuće nađe leš, a sistem porodičnih laži između oca, majke i ničijeg sina u stvari se uspostavlja da bi sačuvao tajnu o zločinu...

                                   

Ivan Velisavljević, dramaturg

 

*Cena ulaznice 200 dinara.

[Administrator]

Sreda, 14. novembar, 20.00, Velika sala

Festival savremene umetničke muzike

LASCIAR VIBRARE

LP DUO

Sonja Lončar i Andrija Pavlović (LP Duo), klavirski duo koji na vrlo intrigantan način eksploatiše zvuk prostora moderne klasike, arhetipa, prirode, kolektivne svesti, nagona primitivnog bića, budućnosti i nauke. Zakoračite u budućnost, menjajući prošlost, sada.

Festival se realizuje uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda

[Administrator]

Utorak, 13. novembar, 19:00, Mala sala

DUGO I NETREMICE: POGLED NA LIKOVE U DOKUMENTARNOM FILMU

PREDAVANjE 011:

 

IME LIKA U DOKUMENTARNOM FILMU:

JA SAM JANEZ JANŠA

r: Janez Janša, Janez Janša i Janez Janša

Slovenija, 2012,

 

Predavač: Vladimir Šojat, autor i producent

Da bi Golem postao živ, kažu upućeni, bilo je neophodno napraviti ga od zemlje i vode i hodati u krug oko njega, pritom izgovarajući svih 7 tajnih imena boga. Drugi kažu da je na njegovo čelo trebalo ispisati reč „Emet”, što na hebrejskom znači Istina. Da biste ga ubili, opet, morali ste da izbrišete prvo slovo, „E”, dobivši pri tom reč „Met”, što na hebrejskom znači Smrt. U svim ovim varijantama, ime je bilo od presudne simboličke važnosti za rađanje, postojanje i umiranje jednog živog bića.

 

U eksperimentalom filmu Slavka Vorkapića, „9413“ je holivudski statista, čovek sveden na broj. Brojeve kao identifikaciju osoba koristile su i SS jedinice u koncentracionom logoru „Aušvic“, gde su brojevi tetovirani logorašima na podlaktici, kodirani po „Holerit“ sistemu, osmišljenom u američkoj kompaniji „IBM“. Šefovi ove kompanije znali su da se njihov sistem koristi za identifikaciju logoraša u Aušvicu.

Kako se desilo da čuveni nacistički pozdrav „Hajl Hitler” ne glasi „Hajl Šiklgruber” i zašto Siksto Rodrigez nije imao šansu da postane poznati pevač?

Koliko je ime lika uopšte važno na filmu i u popularnoj kulturi, i kako se to ispoljava u dokumentarnim filmovima, saznaćemo kroz veliki broj primera i inserata, sa posebnim fokusom na slovenački film „Ja sam Janez Janša” reditelja Janeza Janše, Janeza Janše i Janeza Janše.

[Administrator]

Dom kulture „Studentski grad“

Petkom od 18.00, Sala za sednice

Prvi termin, petak 23. novembar u 18.00

RADIONICA STRIPA DROIDI I DRUIDI

Radionica je osmišljena tako da okuplja šarenoliku skupinu učesnika, mlade ljude i
studente koji vole da crtaju i pišu. Radionica će takvim polaznicima omogućiti
konstantnu konsultaciju, savetovanje, kao i poređenje radova sa drugim frakcijama
posetilaca, sa predstavnicima klasičnog i autorskog stripa, kao i sa strip
teoretičarima. U radničkoj, ali i u atmosferi neobaveznog druženja, sticaće se
iskustva, razmenjivati preporuke, predstavljati novi strip serijali, afirmisani
autori će biti pozivani da gostuju na radionici. Takva mešavina profesija polaznika,
radoznalaca, neafirmisanih pisaca i pesnika, koji bi hteli da se afirmišu kroz strip
ili da jednostavno promene medij, profesionalaca i kolekcionara trebala bi da stvori
jednu hibridnu radionicu koja bi u sebi sadržala elemente temporarne art kolonije,
ateljea, škole, galerije i čitaonice.

 

Strip je danas sve važniji medij, u dobu u kome informacija svakim danom sve više
dobija na vrednosti i kada je komunikacija veća nego ikada – čovek se mora
osposobiti da na redukovan, kreativan i jasan način iskaže svoju poruku. Sposobnost
mimova, web comics-a i gifova da se kroz info sferu probiju do primalaca nije za
zanemarivanje.

 

Radionicu vodi: Bojan Milojević, završio je Visoku školu strukovnih studija –
Beogradsku politehniku na smeru za grafički dizajn. Bavi se ilustrovanjem knjiga,
crtanjem stripova i grafičkim dizajnom. Dobitnik je Nagrade za najbolje ostvarenje u
domenu alternativnog strip jezika na ovogodišnjem 16. Međunarodnom salonu stripa u
SKC u Beogradu.

 

Prijave zainteresovanih kandidata za radionicu traje do 20. novembra.

Prijave slati na ana.todorovic@dksg.rs

Radionica je besplatna.

[Administrator]

Četvrtak, 15. novembar, 20.00, Velika sala

Narodno pozorište u Beogradu

Jovan Sterija Popović:

LAŽA I PARALAŽA*

Igraju: Boris Komnenić, Brankica Sebastijanović, Stefan Buzurović, Milan Lane Gutović, Nebojša Dugalić, Dobrila Ćirković/Danijela Ugrenović

Režija: Jug Radivojević

Ovo klasično delo srpske dramske književnosti priča o dva prevaranta koji dolaze u jednu kuću gde njihove izmišljotine bivaju prihvaćene kao istina, a oni se nadmeću ko će više i ubedljivije da laže. Iako je u centru zbivanja laž, a većina likova biva surovo obmanuta, reč je o lepršavoj komediji koja umnogome govori i o današnjem vremenu.

*Cena ulaznice 200 dinara.

[Administrator]

Četvrtak, 15. novembar, 19.00, Mala sala

Istorija soula

ATLANTIK I STAKS ŠEZDESETIH

 

Odlazak Reja Čarlsa iz kuće Atlantik činio se kao nenadoknadiv gubitak, međutim, brzo je zasijalo novo svetlo. Godine 1961. u kancelariju Džerija Vekslera, važnog čoveka kompanije i producenta, banuo je Solomon Berk (Burke). Rekao je da je bez ugovora, a Džeri je iste sekunde odgovorio: „Kod kuće si. Snimam te danas.“. Solomon je u mladosti bio propovednik, znao je šta je auto-put gospela, a protumbao se i kroz mrežu R’n’B klubova poznatu kao ChitlinCircuit. Sviđao mu se rok, a u kantriju je osećao „dušu zemlje“. S takvom širinom, jedinstvenim glasom i nekoliko klasičnih pesama sredinom decenije, najavljivan je kao Episkop soula. Džejms Braun mu je platio poveću svotu da na sceni skine krunu s glave i preda je njemu, ne bi li ubedio publiku da je, eto, on novi kralj. Berk je rado prihvatio, jer je hranio buljuk dece, a što se titula tiče – nije kome je rečeno, već kome je suđeno.

Šezdesete je obeležila saradnja Atlantika i kuće Staks: Sam & Dave, Karla Tomas, Vilson Piket i drugi sa Atlantikovog spiska snimali su u Staksovom studiju, pesme koje je za  njih pisao domaći tim (najčešće Ajzak Hejs i Dejv Porter), u pratnji kućnog benda. Veksler je bio impresioniran „organskim“ načinom rada – bez pisanih aranžmana, uz živo učestovanje svih, mnogi delići muzike nastajali su na licu mesta. Podrazumeva se da je tu bilo i ozbiljnih sukoba, ali, i kad je išlo lako i kada je bilo problematično, nastajali su izuzetni snimci, a neki su sušta klasika.

 
Mićun Ristić


Petak, 16. novembar, 20.00, Velika sala

HORNSMAN COYOTE

Čuveni beogradski rege-rok muzičar i nekadašnji frontmen legendarnog sastava Eyesburn, Nemanja Kojić Hornsman Coyote sa svojim soundsystem-om dolazi u DKSG! Beogradska publika imaće priliku da uživa u čitavom Kojotovom rege opusu, sa akcentom na pesme sa poslednjeg studijskog albuma Sevengreen koji je objavljen prošle godine pod okriljem izdavačke kuće Ammonite Records. Izdavanje albuma je ispratilo objavljivanje čak šest spotova, veliki broj festivalskih nastupa i turneja širom Evrope (Slovenija, Austrija, Malta, Poljska). Publiku će za Hornsman Coyote nastup zagrejati Selecta Martinees sa svojim rege/dub setom.

[Administrator]

Dom kulture „Studentski grad“

Ponedeljak, 19. novembar, 19.00, Klub Magistrala

DOMINANTNE STREPNJE I STRAHOVI MLADIH

Učestvuju: prof. dr Tatjana Milivojević, filozof, psihoterapeut, univerzitetski
profesor, Jasna Lovrić, konstruktivistički koučing psiholog, Darka Krsmanović,
psiholog i psihoterapeut

Period adaptacije kroz koji mladi prolaze na putu sazrevanja može, u manjoj ili
većoj meri, biti uzdrman različitim događajima spoljašnje ili unutrašnje prirode.
Sam po sebi turbulentan, ovaj period donosi izvesne novine koje od mladog čoveka
zahtevaju posebna prilagođavanja. Upravo ona mogu podstaći organizam da reaguje na
neke nove i/ili neuobičajene načine koji ne moraju nužno biti deo prethodnih
iskustava.

Globalna kriza, način života koji smo preuzeli sa Zapada, velike ambicije a male
mogućnosti, borba za egzistenciju i sve učestaliji život na Mreži, iscrpeli su nas i
počeli smo da patimo i strahujemo za sutra. Poslednjih deset godina znatno se
povećao broj ljudi koji pate od anksioznosti, a u takvom stanju centralno mesto
zauzimaju briga, nemir i strah za budućnost.

 

Psihološka istraživanja pokazuju da je kod mladih, na globalnom nivou, prisutan
strah od emocionalnih vezivanja i dugoročnih angažovanja, te težnja ka
samodovoljnosti. To se može povezati sa individualizmom, potrošačkim hedonizmom, kao
i sa zamenom realnog virtuelnim, neobaveznim i neobavezujućim interakcijama.

Zašto mladi danas strepe, čega se plaše, da li su i koliko anksiozni i kako na to da
utiču, pitanja su na koja ćemo zajedno potražiti odgovore.

[Administrator]

Utorak, 20. novembar, 20.00, Velika sala

Fakultet dramskih umetnosti

Pozorišni i radio studio

Scena Mata Milošević

Bertolt Breht:

POŠTO GVOŽĐE

Ispit treće godine pozorišne režije Rastislava Ćopića, u klasi profesora Egona Savina i docenta Filipa Grinvalda

Igraju: Jovan Jelisavčić, Nikola Šurbanović, Vladimir Nićiforović, Srna Đenadić

Režija: Rastislav Ćopić

 

Brehtov skoro zaboravljeni i retko inscenirani poučni komad „Pošto gvožđe“ parabola je o jačanju i širenju fašizma u Evropi neposredno pred Drugi svetski rat, prikazana kroz prizmu malog zanatsko-trgovačkog komšiluka koji je konkretna alegorija o odnosima između evropskih država 1938. i 1939. godine.

U predstavi, bavili smo se univerzalnim društvenim i individualnim mehanizmima širenja zla: kako iz mraka jednog krčećeg želuca, dođe do porobljavanja čitavog društva? Zašto mali čovek sa svim svojim arhetipskim osobinama, svojim delanjem, odnosno odsustvom delanja, omogući da fašizam preovlada?

Stavljena u formu mračnog kabarea, ova predstava vam nudi uzbudljivu, duhovitu, ekspresionističku, jezivu igru punu grotesknih i prepoznatljivih tipova koji će vas nasmejati, ali i učiniti da se zapitate šta se desi ako zabijemo glavu u pesak pred nadolazećim zlom.

 

Rastislav Ćopić, reditelj

[Administrator]

Dom kulture „Studentski grad“

Četvrtak, 22. novembar, 19.00, Klub Magistrala
Ciklus tribina – ČITANJE SERIJA


TV serija i roman SLUŠKINJINA PRIČA Margaret Atvud

 

Učestvuju Nađa Bobičić, književna kritičarka i

gošća iz Zagreba, Sanja Kovačević, dramaturškinja, sociološkinja i scenaristkinja

 

Description: cid:image002.jpg@01D4801D.8C2F1610

Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale) je američka TV serija autora Brusa Milera,
nastala po istoimenom romanu Margaret Atvud.

Radnja se odvija u budućnosti, u totalitarnom američkom režimu koji je ženama ukinuo
sva prava,

a plodne među njima prisilio da postanu „sluškinje“ koje rađaju decu za druge.

Serija je osvojila 8 nagrada Emi, Zlatne globuse za najbolju seriju i najbolju
glumicu - Elizabet Mos.

Atvud je ovaj distopijski roman o društvu s naglo opadajućom stopom nataliteta
napisala 1984.

“Slike blistave praznine jedan su od najupečatljivijih aspekata ovog romana o

totalitarističkom slepilu… efekat je jeziv.“

Linda Tejlor, Sunday Times

 



 

Margaret Atvud (18.11.1939), kanadska spisateljica, književna kritičarka,
esejistkinja i ekološka aktivistkinja,

iako najpoznatija po romanima, piše i poeziju, kratke priče i knjige za decu.

Odlikovana najvišim književnim nagradama, dobitnica je i francuskog ordena Legije
časti.

Pet puta je bila u najužem izboru za nagradu Buker, koju je osvojila romanom Slepi
ubica.

Dela prevedena na srpski jezi – priče: Dobre kosti,

romani: Đavolji nakot, Godina potopa, Moralni poremećaj, Sluškinjina priča, Alijas
Grejs,

Penelopijada, Antilopa i kosac, Slepi ubica, Mačje oko, Telesna povreda.

[Administrator]

Dom kulture „Studentski grad“

 

22. novembar – 5. decembar, Galerija

Otvaranje: četvrtak, 22. novembar, 19.00

ALEKSANDAR OPAČIĆ

 

Iz poznate, udobne teritorije sveta stripa, iz kosmika i kosmoplovaca, iz crno-belog
sveta kiborga i modifikovanih fragmenata, teritorije kojom Profesor – Aleksandar
Opačić dominira, u najnovijoj sezoni napravio je iskorak u polihromatsku
apstrakciju, u nove tehnike, u veliki format akrilskih slika. Crteži koji nastaju u
serijama, pre svega formalne apstrakcije kriju odjeke njegovih organsko-neorganskih
rekombinacija.

 

Aleksandar Opačić, poznat i kao Kosmoplovac, profesor Studiostripa ili samo
Profesor, studirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti, onda neko vreme i sam
predavao crtanje, ali je izbačen zbog nepoštovanja nastavnog plana i programa i
sprovođenja sopstvenog  (Svi učenici su zaslužili petice.). Paralelno i uporno
postoji u trećoj dimenziji (3D animacija, grafika, kamera) i u svetu stripa. Redovni
je učesnik strip radionica u Srbiji, Hrvatskoj, Italiji i Švedskoj, a lista izdanja
njegovih radova je skoro beskrajna.

 

Izložba Tamno skeniranje dolazi iz budućnosti. Ima snagu retrospektive, svežinu
prepeva. Lomače za novi početak, sažetka za produžetak jer zaustaviti se neće.

 

Kao prateći program izložbe biće predstavljeni prevodi neopevanih pesama bez reči,
neizrečenih pesama i prvobitnih pesama iz matrijaršijske produkcije.

Otvaranje izložbe obeležiće nastup benda Dedice.

 <https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fkosmoplovci.net%2Fstudiostrip%2Findex.php%3Ffbclid%3DIwAR3A9ChPWGdOcKZMBi1uUIq_EsZM5-YRax0ffxlIk9kbQWpje_7auOSuCLo&h=AT2wPsPcXZt1m5JmNVtKAQCE9tm9dN3bozA5BRcyhEoEoP2kN59mSwS0uWM1WNkvhuAliBmD-ZPGJI837ogfExCCcPCqILIRjcnJSxlGtb5cZ8xgN4kSyzJXLFOuZ1WPwqU>
http://kosmoplovci.net/studiostrip/index.php

 

Radno vreme Galerije: svakog  dana osim nedelje od 17.00 – 21.00

Ulaz slobodan