O nama

Novimbeogradom.com

Portal Novimbeogradom jedinstven je virtuelni sabirak novosti, arhivske građe i fotografija posvećenih ravnoj strani našeg grada.
Nastavak je internet ideje Uboji Novi Beograd.
Tu su kalendar događaja, forum arhivator  i popularni špajz, gde raznovrsnosti nikada ne manjka.
Novimbeogradom izdržava se od donacija dobrih ljudi.

DKSG - Novembar 2018

Ne bacajte opuske

Biciklom!

Izuzetan film

Informacije

 

Administrator

November 01, 2018, 12:01:21 PM
Pojedini tekstovi na sajtu imaju greske sa slovima. Trudicemo se da to sto pre ispravimo. Hvala
 

Administrator

October 30, 2018, 11:49:11 PM
Zbog tehnickih problema bili smo primorani da sajt prebacimo na novu adresu. Hvala svima koji nas prate. Novimbeogradom.com  :)

INTERVJUI

NBG Fudbal

Dogadjaji

Members
  • Total Members: 2
  • Latest: uboji
Stats
  • Total Posts: 104
  • Total Topics: 46
  • Online Today: 1
  • Online Ever: 10
  • (October 31, 2018, 06:51:39 PM)
Users Online
Users: 0
Guests: 1
Total: 1

Zoom

Vesti

Razno

Uboji Novi Beograd

16 Oct 2018 - Brutalizam i Renesansa

Brutalizam i Renesansa
(
instagram.com/brutalizam_i_renesansa)

www.novimbeogradom.com

Najpre koristimo priliku da ti se zahvalimo na brzom prihvatanju našeg poziva uz izvinjenje na malom kašnjenju.

Pre svega Vam se zahvaljujem na odličnim pitanjima!
I izvinjavam se što neću imati previše fotografija rada “u procesu”, jer mi je otišao SD card sa svim fotkama (što je bio totalni krah za mene), ali izvući će se nešto 🙂

Da krenemo od prve linije. Kada je povučena prva linija tvog crteža i da li nam možeš otkriti da li je to baš nbg zgrada ‘’uprave carine’’?

Prva linija iz ove serije crteža je povučena pre nekih dva meseca, moram priznati bez ikakvog cilja i namere. U pitanju je baš “uprava carine”, s obzirom da je gledam svaki dan sa prozora. Nemam neko specijalno objašnjenje kako je došlo do toga, ni za sve što je kasnije izašlo iz tog prvog crteža. Prva linija u mom životu verovatno je povučena pre nekih dvadeset i kusur godina, i mislim da je od tad upravo linija neko moje osnovno sredstvo izražavanja i komunikacije. Linije i crteži su sastavni deo mog života, i donekle sam ljuta na sebe što im ranije nisam pridavala značaj, u smislu – čuvala ih i pravila neki timeline svega što sam radila. Specifično za ovu seriju crteža je upravo to što je u pitanju – serija. I mislim da je delimično razlog za to činjenica da sam objavila crtež carine na društvenim mrežama i skapirala koliko se ljudima to dopada i koliko žele sledeći, i sledeći crtež. Iskoristila sam to što je “uprava carine” nacrtana na poslednjoj strani sveske, pa sam odlučila da nastavim da nižem radove naopačke sa ciljem da obavežem sebe da popunim sve prazne listove i napravim nešto što će mi ostati za ceo život. Nikad nisam imala želju da delim svoje radove sa nekim širim krugom ljudi, jer na sve to gledam kao na neku intimnu stvar, i možda i iz tog razloga do svoje dvadeset pete nisam obelodanila ni 1% onoga što radim. Ali, mislim da je ova serija ipak specifična jer uspevam da prenesem verno i kroz neku emotivnu priču, neke kadrove i poglede koje ljudi prepoznaju i suživljavaju se sa njima. Mislim da je to bilo dovoljno da me potera da nastavim dalje i da delim svaki sledeći rad. Ali opet, sve ovo ne bi ni postojalo da nije bilo mojih prijatelja, koji su me isforsirali da otvorim profil samo za moje crteže, ubeđujući me da svet treba da ih vidi. Hvala Vam ljudi!

Novi Beograd. U svom izlaganju u drugim intervjuima ističeš ga posebno. Ti i Novi Beograd, zanima nas to u rečima.

Ovo pitanje je razlog što moj odgovor malo kasni, mislim da mi je trebalo da odvojim vremena i završim sve obaveze i ispraznim mozak od stranih faktora da bih dostojno odgovorila na ovo.

Novi Beograd je deo mene i mog identiteta, rodila sam se ovde, rastem ovde, i evo već sam i porasla, i ne bih ga menjala ni za šta na svetu. Baš sam juče šetala sa drugaricom po kraju, znam je ceo život, i pričale smo o glupostima koje smo pravili u osnovnoj, prisećali se svih tih lepih stvari i raspravljale o tome kako bi bilo da smo rođene negde drugde. Ne znam da li ću ikad moći da odgovorim na to pitanje, ali moj stav je da je Novi Beograd meni pružio jedno najlepše detinjstvo koje je dete devedesetih u Srbiji moglo da ima. Sad sam kao malo starija, pa mogu iz ove perspektive da se okrenem unazad i prevrtim film. Kao maloj bilo mi je bitno da imam gde da se igram, da znam da će park ispred zgrade biti pun dece, da mogu da se zavlačim u cevi od vodovoda na kvarno (pa da me posle kazne jer me je Ivanova mama videla!), milion nekih sitnica i banalnih stvari su mi bile i više nego dovoljne tada, jel, kao i svakom detetu. Odrasla sam u tom nekom ratnom i posleratnom okruženju, i ono, sad kad se osvrnem na sve to, prosto se naježim kad shvatim koliko su ljudi bili složni u svoj toj muci. Možda je banalno, ali tih devedesetih, i te ’99-e, sad mogu da kažem da sam osetila jedno jedinstvo i jedan vrlo skroman, ali predivan život u novobeogradskoj zgradi. Sećam se, koliko god ovo bizarno bilo, te ’99-e živeli smo kod bake (jer je ona na drugom spratu pa je tu manja verovatnoća da nas zvizne bomba nego kod nas na osmom?!), i tu emociju, tu atmosferu i sve to zajedno mislim da nikad više neću osetiti, i pamtiću je za ceo život. Deca su se igrala po ceo dan, a stariji su govorili – neka ih, neka se igraju dok mogu, ne znamo šta će biti sutra. Na svaki zvuk sirene trčali smo u zgradu, nas pet, deset, koliko nas je bilo u parku, svaki put kod drugog komšije – ajmo danas kod Meri, ona ima “Ne ljuti se čoveče”, a sutra ćemo kod Skendžića, oni imaju veliki televizor. I Meri, i Skendžići, i svi ostali uvek su nam otvarali vrata i delili sa nama ono što su imali. Ja tako zamišljam Novi Beograd, i to je jedan od razloga zašto ga ovoliko volim. Ceo svoj život osećam neku vrstu pripadnosti, i valjda je to ono nešto čemu čovek teži – da se oseća kao svoj na svome. Eto, nekako iz svih tih dečijih memorija, doživljaja i stvari koje sam tad olako doživljavala,izgradio se ovaj osećaj besprekorne ljubavi prema mom Novom Beogradu, i ovo što radim je možda neki omaž svemu tome iz perspektive već odrasle mene – mom detinjstvu, nekoj u izmaglici obojenoj prošlosti i svim dobrim ljudima bez kojih ja ne bih bila ovakva kakva jesam.

Na koji način nastaju tvoji radovi, šta koristiš od opreme i da li su fotografije na osnovu kojih crtaš tvoje ili ih pronalaziš na internetu?


Prvih ajde da kažemo desetak radova u mojoj svesci, nastali su tako što sam gledala sve ono što mogu da vidim sa terase. Kada sam pohvatala sve što sam mogla na taj način, krenula sam da fotografišem te neke kadrove koje mi zapadnu za oko. Ne mogu da kažem da sam, npr. htela da crtam baš SIV3, ali tako kad idem negde i prolazim pored nečega zastanem i uslikam nešto što mi upadne u oko. Jednostavno obraćam više pažnje i trudim se da skupljam što više tih meni značajnih fotografija. Ponekad mi je veoma nezgodno da uhvatim određeni kadar, jer nekako imam u glavi ideju kako bi crtež trebalo da izgleda, ali vrlo mi je bitno i iz kog ugla slikam nešto. Najviše mi odgovaraju neki kadrovi bez oštrih uglova, u visini očiju, pa sam tako krenula da se raspitujem ko kakav pogled ima sa prozora ili sa terase, kako bih mogla da skupim što više slika (još jedan razlog kraha kad mi je otišao SD card). Tako da mogu da kažem da je 90% fotografija na osnovu kojih sam radila crteže moje. Ako na instagramu naletim slučajno na baš neki dobar kadar koji ja ne bih mogla da uslikam, zamolim autora da mi da pravo da ga nacrtam. Ali da, nastojim da fotke budu moje, pre svega jer je to neka lična stvar, stvar percepcije i trenutka u kom fotografišem to nešto. I mislim da retko koja slika “sa neta” može da zameni trenutak u kome sam ja bila kad sam birala kadar. Što se opreme tiče, koristim crne rolere različitih debljina, i običnu olovku kojom crtam konture i gabarite pre nego što krenem sa detaljima. Izbegavam lenjir, sve radim ručno, osim kad crtež zahteva malo veću preciznost pa povučem par vertikala i horizontala da ne omanem previše. Original crteži se nalaze u svesci, i skoro su pa minijature, sa svojih 10x10cm. Kapiram da se to možda i ne shvata na mom profilu, jer sam odlučila da skeniram radove radi bolje preglednosti, ali ko god je video uživo moju svesku nije mogao ni da pretpostavi da ona zapravo tako izgleda.

Naslov je obojen brutalizmom. Možemo li očekivati radove i objekata koji ne pripadaju ‘’brutalnosti’’ po svojoj dimenziji a barem na Novom Beogradu ih ima u komšiluku?

Ime je nastalo vrlo spontano, kao i sve ostalo, dok sam pričala sa dečkom kako da nazovem profil. Možda je čak i pomalo prenaglašeno, ali svakako mislim da neki “nosilac” svakog mog crteža ne može da bude neka zgrada koja po meni nema  odgovarajuću estetsku ili, banalno rečeno, emocionalnu vrednost za mene. Na nekolicini mojih crteža provlače se uslovno rečeno noviji objekti, ali mislim da samostalno ne bih mogla da ih crtam. Imala sam par narudžbina koje sam radila prijateljima, u kojima je, na primer, bilo dosta staklenih objekata. Ne mogu reći da su crteži ispali loše, daleko od toga, ali samo nisam bila zadovoljna činjenicom da je manjkalo emocije u njima. Mislim, možda se to ne vidi na oko, ali ja to kapiram, i onda mi to smeta. Tako da možda je pravi odgovor na ovo pitanje da mogu da radim različite tipove objekata, kadrova, dok god oni u meni bude određenu emociju, i samo takve ću kačiti na svoj profil.

Kao nastavak tvoje ideje pripremljeni su prateći cegeri, šolje, dekorativan materijal. Da li je to spontani sled ili imaš ideju da stranicu proširiš na više frontova?   

Cegeri, šolje, i nadam se uskoro i majice su totalno spontano nastali. Sve ovo što radim ide nekim svojim tokom, na koji ja, ako smem tako da se izrazim – ne utičem previše. Meni je bitno da crtam, a sve ostalo što se događa je prosto neko prateće dešavanje. U razgovoru sa ljudima shvatam te neke stvari, kada im pokažem svesku, a oni mi odgovore “brate, ovo bi strava izgledalo na majici!”. Tako da u skladu sa svojim mogućostima odrađujem te mini serije proizvoda, opet bez ikakvog konkretnog cilja, jer ne znam gde ovo može da me odvede, i koje su dimenzije svega ovoga, ali moram da priznam da mi je drago kad vidim nekog da fura moj ceger. Sve u svemu, u planu mi je kad zapravo zaradim nešto, da napravim malo veću turu stvari, pa ćemo videti gde će me to odsvesti. Za sad nemam ideju.

Zahvaljujemo ti se još jednom uz obećanje da ćemo ti doći na izložbu

Hvala Vama! Ja se nadam da će biti i izožbe u neko skorije vreme 🙂



Share on Facebook! Share on Twitter! g+ Reddit Digg this story! Del.icio.us StumbleUpon

Articles in « INTERVJUI »

Comments *